Potrošnja hladnog motora pri niskim temperaturama može rasti i do 40 litara goriva na 100 kilometara.
Shutterstock
Vožnja zimi na kratkim udaljenostima nije ekonomična jer tada automobil troši najviše goriva, odnosno motor se ne uspeva zagrejati.
Potrošnja hladnog motora pri niskim temperaturama može rasti i do 40 litara goriva na 100 kilometara.
U proseku, pri temperaturi od minus 7 stepeni automobil troši do 12 posto više nego u proleće ili leti pri 25 stepeni.
Razloga za to je nekoliko: motoru je potrebno malo vremena da dođe na optimalnu temperaturu kad radi najefikasnije. Hladno vreme smanjuje pritisak u gumama, što može povećati otpor kotrljanja i potrošnju (proverite povremeno pritisak u gumama). Spoljni hladni vazduh je gušći od toploga pa rastu otpor u vožnji i potrošnja goriva.
U uslovima kad na kolovozu ima snega i leda više je proklizavanja pogonskih točkova pa i tako raste potrošnja goriva. Sporija vožnja do 60 km/h takođe negativno utiče na konzumaciju goriva.
Pomoći će vam parkiranje u toplijim prostorima, poput garaža. Takođe, kad uključite automobil, krenite što pre s vožnjom, jer će se i motor pre ugrejati. Ne koristite funkcije za održavanje/odmagljivanje stakala i grejanje sedišta predugo, piše HAK Revija.
Iako ima jednu od najjačih auto-industrija na svetu, Nemačka je i ove godine za automobil godine birala uglavnom strane modele.
Foto: lumen digital/Shutterstock
Nakon što se prošle godine laskavom titulom automobila godine u Nemačkoj okitila Honda, ove godine titula ide u Koreju u čak dve kategorije.
Model zaslužan za veliki uspjeh je električni EV6, koji je pobijedio ispred jakih domaćih snaga kao što su VW ID.4, Audi Q4 e-tron, Škoda Enyaq, ali i Mercedes C klase te blizanac Hyundai Ioniq 5.
Žiri od 20 automobilskih novinara ocenjivao je nove modele u nekoliko kategorija. Tri su glavne kategorije, i to "kompakt", za vozila koja koštaju manje od 25.000 evra, "premijum" za vozila čija cena ne prelazi 50.000 evra i "luksuz" za vozila skuplja od 50.000 evra.
Izbor je još jednom uključivao i dodatnu kategoriju "nove energije" za vozila koja pokreće električna energija, bilo da je iz baterija ili vodoničnih gorivnih ćelija.
Ovo su imena pobednika:
1. Kompakt kategorija (< 25.000 €): Peugeot 308
2. Premijum kategorija (< 50.000 €): Kia EV6 (električni pogon)
3. Luksuzna vozila (> 50.000 €): Audi e-tron GT (električni pogon)
4. Nova energija: Hyundai Ioniq 5 (električni pogon)
Radna zapremina motora već dugo nije apsolutno nikakav pokazatelj snage, performansi, luksuza ili bilo koje druge karakteristike vozila...
: Pixabay
Od 1. januara 2022. godine porez koji se plaća prilikom registracije neće se više obračunavati na osnovu kubikaže, već na osnovu godine proizvodnje, najavio je ministar finansija Siniša Mali.
Međutim, nije rečeno kako će se konkretno određivati visina poreza u odnosu na godište automobila. Podsetimo se, reč je o porezu koji se kod automobila sa motorom od preko 2.000 kubika žargonski naziva "porez na luksuz".
Sada se u zavisnosti od starosti vozila, ovaj porez umanjuje za određeni procenat:
od 5 d0 8 godina: - 15 odsto,
od 8 do 10 godina: - 25 odsto,
od 10 do 20 godina: - 40 odsto,
preko 20 godina: - 80 odsto.
Tako je ove godine visina poreza u zavisnosti od kubikaže i godišta sledeća:
Izvor: PolovniAutomobili.com
Jednostavno, radna zapremina motora već dugo nije apsolutno nikakav pokazatelj snage, performansi, luksuza ili bilo koje druge karakteristike vozila. Na primer, imamo potpuno nov BMW X5 sa motorom od 1.995 kubika i 231 KS po ceni od oko 70.000 evra. Tu su i turbo benzinci od samo 1.000 kubika sa 100 do 125 KS...
Iako je jasna namera da se motivišu vozači da kupuju novije automobile koji će manje da zagađuju, mnogi ipak smatraju da bi u priču trebalo ubaciti još neke faktore, kao npr. vrednost vozila, snagu motora i slično.
Početkom 2016. godine sajt Polovni automobili napravio je anketu u kojoj su posetioci izneli svoje mišljenje. Najveći broj anketiranih smatrao je da su najvažniji parametri vrednost i starost automobila, dok je trećina mislila da "u priču" treba ubaciti i snagu motora.
Foto: Pixabay
Kako je u drugim zemljama
Ovaj problem je u drugim zemljama rešen na različite načine. U zavisnosti od zemlje, u obzir se uzimaju radna zapremina i snaga motora, starost vozila, Euro norma… U nekim slučajevima visina poreza čak zavisi od težine i dimenzija automobila. Tu su i neke druge dažbine ili takse, kao i povlastice u zavisnosti od ekološke podobnosti vozila.
Međutim, sve važniji faktor u kombinaciji gore navedenih faktora je emisija ugljen-dioksida, pa se u nekim državama oporezivanje već dugo vrši samo na osnovu ove emisije.
Novi dokument Ujedinjenih nacija prepoznaje mobilnost kao osnovno ljudsko pravo i zajedničko društveno dobro.
Foto: orinocoArt/Shutterstock
Svake godine na putevima širom sveta pogine oko 1,3 miliona ljudi. Zbog toga u Ujedinjenim nacijama pokušavaju da deluju i utiču na nacionalna zakonodavstva, kada je reč o bezbednosti saobraćaja.
Novi plan UN za smanjenje broja stradalih na putevima radikalno pristupa drumskom saobraćaju. Naime, globalnim planom za period 2021-2030. predlaže se ograničavanje brzine u urbanim sredinama na 30 km/h, zatim snižavanje na 80 km/h na otvorenim putevima, kao i maksimalnih 100 km/h na auto-putevima.
Ujedinjene nacije pozivaju i na ulaganje u putnu infrastrukturu, pogotovo za zemlje u razvoju.
Zahtevaju se i procene bezbednostiu samih puteva (projekti poput EuroRAPA) i standard od barem tri zvezdice od maksimalnih pet.
U Evropi svi automobili homologovani od 6. jula 2022. moraju imati tehnologije kao što su upozorenje na pospanost vozača, snimač podataka ili "crna kutija", detekcija i upozorenje na saobraćaj iza automobila, pomoć pri zadržavanju vozila u traci i sistem za automatsko kočenje u slučaju opasnosti.
Takođe će biti ugrađena alkotest instalacija u vozilima.
Inače, novi dokument Ujedinjenih nacija prepoznaje mobilnost kao osnovno ljudsko pravo i zajedničko društveno dobro, ali ne napreduju sve zemlje istom brzinom. Broj saobraćajnih nesreća je, naime, porastao u svetskim regijama sa najnižim prihodima.
Prikupljeni podaci koristiće se za analizu toka nesreća kako bi se povećao nivo bezbednosti na putevima.
Foto: Photo360/Shutterstock
Moderni automobili su prepuni elektronike da se sa sigurnošću mogu nazvati kompjuterima na točkovima.
Sistemi asistencije i bezbednosti koriste niz senzora za praćenje svakog parametra vožnje. Šta se događa sa svim podacima koje prikupljaju?Već 2022. godine to će pitanje rešiti vlasti Evropske unije posebnim propisima, dok će od 2024. svi novi automobili koji se prodaju u EU morati da budu opremljeni uređajem (EDR) koji još nazivaju i "crnom kutijom".Evropska komisija upravo je predstavila nacrt zakona koji će uređivati ovu oblast. Prema predlogu EK, podaci sa uređaja neće biti dostupni bežično, a pristup disku za njihovo preuzimanje biće moguć tek nakon otključavanja vrata vozila.
Time se vozači štite od curenja podataka u pogrešne ruke. Osnovni podaci koje EDR prikuplja biće marka i model vozila, njegova varijanta i oprema. Ali, šta je sa ostalim detaljima?
Prema nacrtu projektu, automobilske "crne kutije" treba da beleže sledeće podatke:
• brzinu vozila između 0 i 250 km/h tokom poslednjih 5 sekundi pre sudara,
• stepen (intezitet) pritiskanja papučice gasa tokom poslednjih 5 sekundi pre sudara,
• informaciju o aktiviranju kočnice unutar 5 sekundi uoči sudara,
• pokrete volana unutar 5 sekundi pre sudara,
• promene u brzini vozila tokm sudara (mereno u pravcu kretanja i po poprečnoj osi),
• stanje sigurnosnih pojaseva (vezani/nevezani) unutar 1 sekunde pre sudara,
• brzina rada motora (broj obrtaja),
• aktiviranje ABS sistema,
• ugao nagiba vozila,
• rad sistema za održavanje vozila u saobraćajnoj traci,
• aktiviranje vazdušnog jastuka,
• položaj prednjih sedišta,
• status indikatora sistema za nadzor pritiska u gumama (TPMS) neposredno pre sudara
• rad tempomata 5 sekundi pre sudara,
• status aktivnih sistema pomoći vozaču.
Spisak može biti i duži
Prikupljeni podaci koristiće se za analizu toka nesreća kako bi se povećao nivo bezbednosti na putevima.
Ako mislite da je spisak parametara koji će se skladištiti u EDR snimaču u automobilu dugačak, treba da znate da on još nije konačan i da može biti i duži.
Evropska komisija pokrenula je javno savetovanje o zakonu i već ima prve rezultate. Nemačko udruženje za bezbednost saobraćaja na putevima poziva EU da ide još dalje i prikupi tačne informacije o vremenu i mestu incidenta.
Kako navode iz te organizacije, bez toga nije moguća detaljna analiza rizika od nesreća na evropskim putevima.
A šta je sa privatnošću?
Među sistemima koji će dostavljati informacije crnoj kutiji automobila, nacrt novih propisa ne uključuje sistem detekcije umora vozača.
Neki vozači su se bojali da bi to moglo predstavljati dalekosežno ometanje privatnosti. Zašto?
Istina je da većina ovakvih sistema prisutnih u automobilima za detekciju umora ili ometanja koristi analizu kretanja volana i vremena reakcije vozača, ali takvi sistemi nisu savršeni.
Zato su neke marke, kao što su Volvo ili Mazda, razvile sistem koji takođe uzima u obzir prikaz sa kamere usmerene prema vozaču. Na taj način se može otkriti ako vozač zatvori oči duže od delića sekunde potrebnog da trepne.
To bi moglo dovesti do skladištenja fotografija/snimaka vozača u "crnoj kutiji". Najverovatnije se to ipak neće dogoditi, jer predlog Evropske komisije ne predviđa prikupljanje takvih podataka.
Automobili već godinama beleže podatke o vožnji, a "crne kutije" su već neko vreme obavezne u SAD.
U Evropi do sada nije bilo takvih propisa, ali se iz pojedinih sistema u vozilu moglo dosta toga pročitati. U slučaju nešto novijih automobila, opremljenih CAN memorijom, možete dobiti podatke o brzini vožnje, korišćenju kočnica, radu ABS sistema i vezivanju sigurnosnih pojaseva.
Novi propisi trebalo bi da stupe na snagu 6. jula 2022. Tada će homologovani registri događaja postati obavezni u svim novim modelima automobila koji izlaze iz fabrika u EU, a od 7. jula 2024. biće obavezna oprema za sve nove automobile koji se prodaju u Evropskoj uniji.
U Holandiji su obavezne registarske oznake, u Sloveniji se kažnjava vožnja kolovozom, a u Francuskoj trotoarom. Kod nas ni posle tri godine nisu regulisana pravila o načinu upotrebe električnih trotineta.
Foto: Inside Creative House/Shutterstock
Prema pojedinim istraživanjima, tri četvrtine električnih trotineta nalazi se u Beogradu.
Oko 58 odsto vozača automobila smatra da vozači električnih trotineta ometaju saobraćaj, da zbog njih moraju da promene i prilagode brzinu i način kretanja, a 74 odsto vozača automobila u anketama tvrdi da im električni trotineti na kolovozu odvraćaju pažnju, piše RTS.
Od svog stana na Novom Beogradu do garderobe u Narodnom pozorištu, balerina Ana Ivančević električnim trotinetom stiže za 15 minuta.Pune tri sezone vozim, bukvalno pet-šest meseci tokom godine kad je lepo vreme od maja do kraja oktobra, čak i početkom novembra i mene stvarno spasava", kaže Ana.
Na Novom Beogradu vozi biciklističkim stazama, a u gradu vrlo oprezno trotoarom. Kada ima potrebe, koristi zvonce da pešacima skrene pažnju na sebe.
Mihajlo je Anin kolega, a na trotinetu na putu do pozorišta prevozi još jednog putnika, psa Vasu. Poručuje da nije imao nikakve incidente, zato što je jako pažljiv vozač, kako u saobraćaju automobilom, tako i sa trotinetom.
"Vozim jako sporo jer želim i da budem što više na vazduhu, pogotovo sa ovim malim pošto i on voli jako da se vozi, tako da sa njim polako, natenane nigde ne žurim i uživam", ističe Mihajlo.
Foto: Viewframer/Shutterstock
Nisu svi vozači električnih trotineta oprezni i pažljivi, žale se građani. Iako su na ulicama već pune tri godine, električni trotineti su još u sivoj zoni zakona o saobraćaju.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost u saobraćaju smatra da već postoji problem zbog toga, a boji se da će taj problem biti još veći jer su trotineti sve jeftiniji i dostupniji i biće ih sve više u saobraćaju.
U Agenciji za bezbednost saobraćaja kažu da je nedavno formirana nova radna grupa za izradu zakona.
"Postoji mogućnost da svi električni trotineti budu opremljeni uređajem koji u stvari označava da li su u pešačkom modu ili nisu. Naravno, ukoliko su u pešačkom modu on svetli i onda će moći lako da se kontrolišu da li poštuju pravila ili ne. Što se tiče kontrole to ćemo još videti", naglašava Svetlana Miljuš iz Agencije za bezbednost u saobraćaju.
Izvesno je da će vozači električnih trotineta morati da imaju položen test o poznavanju saobraćajnih propisa i da će biti nekog starosnog ograničenja, ali ne i kada će novi propisi biti usvojeni.
Do tada, preporuka vozačima trotineta jeste da se kreću trotoarom, ali ne brzinom većom od brzine hoda, a to je otprilike šest kilometara na sat.
Mnogi vozači susreli su se ujutro s prvim jesenjim mrazom i smrznutim vetrobranskim staklima. Nekima se žuri na posao i to im je veliki problem zbog gubitka vremena.
Nemački autoklub (ADAC) upozorava de ne pribegavate brzim rešenjima i da ne odmrzavate stakla vrućom ili mlakom vodom. To vas može koštati napuknuća ili oštećenja stakla. Zbog posebnog laminiranog vetrobranskog stakla ne bi trebalo da bude krhotina prilikom pucanja, ali promena će biti skupa.
Umesto kipuće vode, neki vozači često koriste mlaku ili hladnu vodu. Nadaju se da će izbeći opasnost od pucanja stakla na automobilu. Problem nije rešen ako koristite vodu niže temperature. Umesto toga, bitna je temperaturna razlika između stakla i vode. Kad je spoljašnja temperatura vrlo niska, čak i mlaka voda može da bude opasna za stakla vozila. To je obično 30 do 35 stepeni. Mnogi stručnjaci takođe, zbog istog razloga, ne savetuju ni polivanje hladnom vodom.
Kako sprečiti zamrzavanje prozora?
Postoje jednostavni načini da sprečite zamrzavanje prozora automobila preko noći. Jednostavno pričvrstite komad folije ili kartonsku kutiju ispod brisača vetrobranskog stakla.
Čiste prozore obećava i boca s toplom vodom na centralnoj konzoli, koju ćete staviti pola sata pre polaska ili preko noći. Toplina vode otopiće led ili sprečiti njegovo stvaranje, piše
Rastuće cene motonih goriva kod kuće podstakle su prekogranični "benzin turizam" u Nemačkoj ove jeseni.
Uprkos troškovima putovanja, sve veći broj Nemaca prelazi granicu u potrazi za jeftinijim gorivom u susednim zemljama, piše Raša tudej (RT).
Cena benzina u Nemačkoj dostigla je skoro 2,0 evra (2,30 dolara) po litru, što znači da pun rezervoar goriva košta oko 20 evra više nego u susednoj Poljskoj, Austriji ili Češkoj.
- Vožnja preko granice samo da bi se napunilo gorivo vredno je truda ako je razlika u ceni velika, a razdaljina veoma kratke, kaže Jirgen Albreht, stručnjak za gorivo u nemačkom Generalnom auto-moto klubu.
Međutim, kako se razlika u ceni povećava, a prognoze i dalje pogoršavaju, sve više Nemaca je spremno i na duža putovanja u komšiluk da bi napunilo auomobil gorivom
- Svi su zabrinuti zbog rasta cena. Čuo sam da bi sledeće godine mogle da se utrostruče, rekao je jedan vozač za RT.
Drugi kaže da gorivo poskupljuje svugde i da ga brine to da će punjenje rezervoara postati preskupo, a pri tome zavisi od svog automobila. "Ako živite daleko od javnog prevoza, šta vam drugo preostaje?", dodaje on.
Globalne cene prirodnog gasa, uglja, nafte i električne energije trenutno su neuobičajeno visoke zbog rastuće globalne potražnje za energijom, usled otvaranja ekonomija nakon korona mera lokdauna.
Uz to, ulaganja u energetski sektor su bila ograničena zbog pandemije, dok su nivoi zaliha u skladištima prirodnog gasa u Evropi niži nego inače.
Uticaj ovih faktora na cene goriva se oseća ne samo u Nemačkoj, već i širom Evrope. Prema ZTG-u, nemačkom trgovinskom udruženju benzinskih pumpi, cene goriva ubrzano rastu, a njihovom oštrom skoku doprinose i porez i carina, navodi RT.
Od 1. januara 2022. automobili će se prilikom registracije oporezivati prema godini proizvodnje, umesto po kubikaži, najavio je danas u Skupštini Srbije ministar finasija Siniša Mali
Alo/ Ilustracija
"Zajedno sa predlogom budžeta za 2022. godinu pred vama će biti predlozi izemne zakona o imovini i prenosu apsolutnih prava čime ćemo predložiti kako da rešmo ovaj problem, jer smo imali mnogo komentara građana i drugih kojima postojeće rešenje nije logično", rekao je Mali.
On je tako odgovorio na poslaničko pitanje da li može da se prilikom oporezivanja vozila primenjuje pravedniji model umesto postojećeg zbog koga se dešava da visina poreza prevazilazi tržišnu vrednost vozila, jer se porez naplaćuje po zapremini motora.
"Samo zakonsko rešenje omogućiće da se postupak završi mnogo brže i jednostavnije. Taj će problem biti rešen do kraja godine i od 1. januara 2022. godine počećemo da primenjujemo to rešenje", rekao je Mali.
Ukoliko ste ljubitelj klasičnih SUS motora, pogotovo onih koje pokreće benzin, ovo je zaista predivno iskustvo.
Jutjub kanal TROdesigns pobrinuo se za sjajan usporeni snimak. U pitanju je pogonska jedinica motocikla Honde XR75 iz 1977. godine, a cilindar je zamenjen prozirnim akrilnim kućištem koja omogućava nesmetan pogled na proces sagorevanja.
Klip koji se koristi je originalan, ali očišćen i ispoliran kako bi se smanjile ogrebotine na zidovima plastičnog cilindra. Kompresioni odnos smanjen je sa 9,5:1 na 8,7:1 produživanjem cilindra.
Film je snimljen u 4K rezoluciji i prikazuje sve procese u radu motora, a posebno su zanimljivi kompresija i paljenje smeše…
Uživajte (najzanimljiviji delovi počinju od 12. minuta, a posebno je impresivan deo snimljen u mraku, oko 18. minuta):
Problemi sa akumulatorima spadaju među najčešće intervancije pomoći na putu.
Ciklusi punjenja i praženjenja, starost akumulatora… na kraju sve to rezultuje kvarovima. Kako proveriti stanje akumulatora?
To možete učiniti jednostavnim testom. Parkirajte automobil u mraku ispred nekog zida, a zatim isključite motor i uključite kratka svetla. Ako svetlo nakon kratkog vremena počne da tamni, to je pokazatelj da akumulator slabi.
Naravno, akumulator uvek možete proveriti i voltmetrom, ali on nije čest deo alata i uređaja u prosečnom domaćinstvu.
Posebno treba pripaziti prilikom zaključavanja vozila da vam ne ostane uključeno svetlo u unutrašnjosti vozila.
Koliko je potrebno da se akumulator isprazni?
Akumulatori manjeg kapaciteta kod, na primer, benzinskih motora ako prenoće sa uključenim osvetljenjem putničkog prostora mogu da se isprazne do nivoa da sutradan više nije moguće pokrenuti motor, što je zapravo i najčešći problem.
Najčešće se ovo dešava kod akumulatora koji su stariji od dve godine – zbog većeg broja ciklusa punjenja i pražnjenja smanjen im je kapacitet.
Starija vozila su najčešće opremljena samo jednom sijalicom putničkog prostora od 5W, ali novija ponekad imaju i do tri sekcije osvetljenja u raznim delovima putničkog prostora, što znatno povećava broj sijalica, odnosno potrošača, pa ih umesto jedne često bude pet, što može starijem akumulatoru predstavljati ozbiljan problem.
Problemi sa startovanjem motora mogu nastupiti pri povratku u vozilo već nakon petog sata rada ovih sijalica u stanju mirovanja automobila.
Ostaće nešto struje u vozilu za manje potrošače, ali to je nedovoljno da “upalimo” motor. Ovaj tip problema se najčešće događa vozačima ako se vrata vozila u potpunosti ne zatvore nakon izlaska ili vozač uključi unutrašnju rasvetu preko prekidača po završetku vožnje kako bi nešto pročitao, pa posle toga napusti vozilo, a prekidač ne vrati u položaj za automatsko isključivanje.
Zatim izađe iz vozila, očekujući da će se unutrašnja rasveta sama isključiti.
Ukoliko je svetlo bilo uključeno predveče, sledeći kontakt sa vozilom obično bude tek narednog dana ujutru. U tom slučaju, već se možemo naći zatečeni jer vozilo ne reaguje na daljinski, što je znak da se akumulatori ispraznio.
Mnoga vozila, kad se zaključaju, imaju funkciju “soft” gašenja unutarnje rasvete od 2 do 10 sekundi nakon zaključavanja vozila.
Kad zaključavamo vozilo već po automatizmu očekujemo da će se to svetlo ugasiti. Međutim, ako ne zatvorimo vrata dovoljno, ona će ostati uključena na nekim modelima.
Srećom, na ovaj problem nova vozila uglavnom su imuna jer čak i u slučaju otvorenih vrata sledi gašenje svetala za desetak minuta.
Ako imate stariji model, nije loše pričekati nakon zatvaranja vozila da se svetla ugase. Pre toga, svakako prekontrolišite da li ste isključili sve potrošače struje u vozilu, od spoljnih do unutrašnjih svetala, kao i potrošače koje ste eventualno povezali na priključak od 12V.
Sa vraćanjem satova unazad i zimom koja se približava, povećava se i broj noćnih sati, a to znači da ćemo mnogo više voziti u mraku nego u letnjem periodu.
Foto: B92/NP
Više od trećine vozača ne oseća se spremno za zimsku vožnju ove godine, pokazalo je istraživanje Nissana kojim je obuhvaćeno 6.000 evropskih vozača
Sa vraćanjem satova unazad i zimom koja se približava, broj noćnih sati se povećava, što znači da ćemo više voziti po mraku. To predstavlja zabrinjavajući izazov za 55 odsto vozača koji su nervozni zbog vožnje zimi.
"Znamo da ovo doba godine često donosi nesigurnost kod vozača, a podaci pokazuju da je 55 odsto evropskih vozača otkazalo ili odložilo putovanje zbog lošeg vremena", kaže Marko Fjoravanti iz kompanije Nissan Europe.
Studija je takođe otkrila da, iako je više od polovine njih nervozno zbog vožnje tokom zimskih meseci, mnogi dodatno odmažu sebi – a posredno i drugima, jer čak 52 odsto vozača ne čeka da im se vetrobransko staklo potpuno odmagli pre nego što krenu na put.
Tri četvrtine ispitanika ne znaju sa sigurnošću kako da se ponašaju kada auto počne da proklizava na zaleđenim putevima.
Poznato je da se po snežnom ili kišnom vremenu produžava zaustavni put u slučaju kočenja, pa treba prilagoditi brzinu, ali istraživanje je pokazalo da više od trećine vozača (37 odsto) ne vozi sporije zimi.
Zbog čipova nema dovoljno automobila, a zbivanja na svetskim tržištima mogla bi da podstaknu nove krize. Zbog visokih cena gasa hemijska industrija smanjuje proizvodnju.
Tako je BASF smanjio proizvodnju amonijaka, ključnog sastojka AdBluea, a isto su najavili nemački SKW, te mnogi drugi proizvođači. Cena gasa je toliko visoka da se proizvodnja AdBluea ne isplati, piše Revija HAK.
AdBlueu takođe raste cena, procena je da će ga uz sadašnje zalihe biti dovoljno u srednjoročnom periodu. Kupovaćete ga skuplje, ali za sada se čini da neće biti nestašica.
AdBlue se koristi u vozilima s dizelskim motorima (ubrizgava se u SCR katalizatore kod Euro 5 i Euro 6 vozila te kamiona od 2008. godine) za smanjenje emisija azot oksida. Automobili mogu da rade bez njega, ali kod mnogih proizvođača motori neće startovati ako je rezervoar ispražnjen. Tako je rešeno softverski, ali ako radi bez AdBluea, štete za motor neće biti – samo će emisije azot oksida biti mnogo veće.
Neki ljudi ne štede novac za personalizovane registarske oznake s ciljem da se dodatno istaknu u masi, ali jedne su zaista posebne.
Na sajtu OpenSea se prodaju kalifornijske registarske oznake koje sadrže samo slova "MM", a njihova cena iznosi čak 24,4 miliona dolara. Ako se prodaju, odnosno ako ih neko kupi, postaće vlasnik najskupljih tablica na svetu.
U Kaliforniji je registrovano više od 35 miliona vozila, a svako od njih ima unikatne registarske oznake na kojima se nalazi između dva i sedam karaktera. Primerci Bugatti Chirona i LaFerrarija su ranije viđeni s tablicama na kojima su samo tri karaktera, ali primerci s dva karaktera su izuzetno retki u SAD-u. Osim toga, tablice s dva ista karaktera u Kaliforniji su još ređe.
"MM" kalifornijske tablice su jedan od svega 35 primeraka s dva karaktera na teritoriji SAD-a. Dodatnu vrednost tablicama doosi i NFT token koji omogućava pristup digitalnim podacima i predstavlja dokaz autentičnosti. QR kod i ID broj NFT su laserski ispisani na poleđini registarske oznake. Ove tablice može da koristi novi vlasnik na bilo kojem automobilu.
Za sada su najskuplje tablice prodate u SAD-u plaćene 676.000 dolara, a sadržavale su samo broj 11.
Najskuplje tablice na svetu su plaćene 14,8 miliona dolara 2009. godine u Abu Dabiju, a na njima je samo broj 1.
Cena nafte je porasla za 1,1-1,5 odsto i dostigla 85 dolara za barel, prvi put od oktobra 2014. godine.
Cena decembarskih fjučersa nafte marke VTI dostigla je danas 85,06 dolara, dok su januarski fjučersi marke Brent prodavani za 85,61 dolar.
Neke članice OPEK+ na čelu sa Saudijskom Arabijom ranije su naglasile da treba biti oprezan po pitanju povećanja proizvodnje nafte. Po mišljenju eksperata, ove izjave su i izazvale rast cena.
Podsetimo, usled pada potražnje za naftom koje je izazvala epidemija virusa korona, OPEK+ je od maja prošle godine smanjio proizvodnju do 9,7 miliona barela dnevno. Kako se situacija u svetu poboljšavala, i proizvodnja se povećavala.
Ukoliko punite svoj automobil preko neuzemljene utičnice, stvari mogu poći po zlu.
Foto: Viktoriia Hnatiuk/Shutterstock
Punjenje električnog automobila je bezbedno, smatra Nemac Stefan Meler. Čovek dobro poznaje električne automobile, jer je direktor kompanije za iznajmljivanje električnih automobila Nextmove iz Arnštata.
Zato je njegov šok bio još veći kada je iznenada i neočekivano osetio strujni udar dok je ubacivao prtljag u svoj Hyundai Ioniq 5 na odmoru u Hrvatskoj, piše Revijahak.
Meler je, na sreću, ostao nepovređen, ali je odmah želeo da proveri kako se to dogodilo. Ispostavilo se da se automobil punio preko uobičajene kućne utičnice - ali utičnica nije bila uzemljena.
Nije nosio ni cipele sa gumenim đonom, a dodirnuo je i metalni deo automobila. Ako su sve ove tri okolnosti prisutne istovremeno (i tek tada), moguć je strujni udar.
Udari struje mogu biti potencijalno opasni po život jer se naponi iznad 50 volti smatraju rizičnim za odrasle, a od 25 volti za decu. Pod određenim okolnostima, električni automobili mogu izazvati opasne električne udare do 150 volti.
Međutim, postoje i razlike između modela automobila i vrsta korićtenih kablova; neki su dizajnirani da spreče opasnost prilikom punjenja.
Stefan Meler je nakon svog incidenta u Hrvatskoj sproveo temeljnu istragu, a rezultat je sažeo u vidu nekoliko saveta o punjenju u priloženom videu. U svakom slučaju, najbezbednije je el. automobil puniti na zvaničnim, atestiranim punjačima.
Cene goriva na srpskim pumpama skočile su i prošle nedelje pa je sada za litar benzina potrebno izdvojiti 164,18 a dizela 168,52 dinara a ako se prevede u evre, zabeležen je skok od 0,013 do 0,015 evra. Naime, 11. oktobra litar benzina je koštao 1,39 evra a sedam dana kasnije 1,41, dok je kod dizela došlo do korekcije sa 1,43 na 1,44 evra.
Stručnjaci najavljuju da se neće zaustaviti trend poskupljenja goriva i da je realno očekivati novu korekciju već narednih dana jer je zabeležen skok cene sirove nafte po barelu, za koji je na londonskoj berzi nakon poslednjeg zatvaranja, trebnalo izdvojiti 86,17 dolara a na američkoj 84,51 dolar.
Ako je suditi po stavovima zemalja OPEKA ovaj trend rasta bi mogao da se nastavi na svetskom tržištu pa je gotovo izvesno da bi u prvom kvartalu naredne godine sirova nafta da dostigne cenu od 100 dolara po barelu jer su globalne zalihe na najnižem nivou. To praktično znači da je gotovo izvesno da poskupljenje goriva neće biti zaustavljeno svuda, pa i u Srbiji, a neke procene kažu da bi iza Nove godine, na srpskoim pumpama moglo da bude skuplje bar za još šest dinara.
FOTO: SHUTTERSTOCK
Da ima elemenata za takvu situaciju nedavno je najavio i irački ministar za naftu Ihsan Abdul Džabar koji je rekao da nafta može poskupeti na 100 dolara po barelu u prvom kvartalu 2022. godine otkrivajući pri tom da OPEK+ grupa ne razmatra mogućnost povećanja proizvodnje iznad nivoa koji je predviđen ranije potpisanim sporazumom o dodavanju 400.000 barela dnevno na tržište svakog meseca.
I srpski stručnjaci navode da je situacija alarmantna jer je brzina rasta prethodnih dana bila najveća do sada.
- Ovakve cena nisu bile još od 2010. godine, kada je barel bio 100 dolara, naveo je Mićović, ocenjujući da posle ovako naglog skoka sledi blagi pad cene. Probijena je barijera od 80 dolara po barelu pa se beleže svuda poskupljenja derivata. Postavlja se pitanje kako će se takva situacija odrazziti na cene na našim pumpama. Takva situacija je od posebno izražena u poslednjih 50 dana, odnosno evidentirana je od 22. avgusta do 12. oktobra.Podacvi pokazuju da je prosečna cena sirove nafte za 58 odsto viša ove godine nego prošle. Brzina promene cene nafte je najveća sada jer ako izuzmemo jednu epizodu iz 2018. godine, ova cena nije bila još od 2010, 2011. kada je bila 100 dolara po barelu -rekao je nedavno generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, Tomislav Mićović.
Vozači pak negoduiju zbog ove situacije jer im stalna poskupljernja sve više zadaju glavobolje.
- Svaki put kad dođem na pumpu ja sve više novca dajem, a manje sipam. Ako ovako nastave, do kraja ćemo doći do cene od 200 dinara. Na kraju će opet vožnja automobila postati luksuz bogatih- navodi M.K. iz Beograda .
Inače, Američka investicijska banka Goldman Sachs saopštila je da bi snažan oporavak globalne potražnje za naftom mogao dovesti do toga da cena na londonskom tržištu do kraja godine ode iznad prognoziranih 90 dolara po barelu, što bi značilo da je gotovo izvesno da će se nastaviti i poskupljenja goriva.
Da li jeftin auto može da bude bolji od skupljeg automobila? Kako se ispostavilo, može. Barem prema Britancima. Evo najnovije liste najmanje problematičnih malih automobila.
Neuspeh na lestvici može da se grubo podeli na one koji nastaju na bazi čvrstih dokaza (npr. informacije obveznih tehničkih pregleda ili intervencija pomoći na putu) i one u kojima je model mesto na lestvici zaradio na osnovu informacija od svojih korisnika. U prvom slučaju podaci su neosporni, ali ne moraju da budu potpuni. U drugom možete staviti upitnik pod naslov “verodostojnost podataka”, ali je obim informacija ovde mnogo širi. Takvu listu su pripremili Britanci.
Čitaoci su odgovorali o kvarovima koji su se dogodili na njihovim automobilima tokom prošle godine. Ono što je važno, takođe je bilo potrebno odrediti cenu popravke i vreme potrebno za to. To je rezultiralo indeksom pouzdanosti izraženim u prpcentima. Što je veći, to bolje. Prvo, pogledajmo male automobile. Dobijeni rezultati su iznenađujući, a puno emocija budi već prvo mesto.
1. Dacia Sandero (2013. -2020.) – indeks pouzdanosti: 100 posto
Niti jedan od ispitanih vlasnika Sandera nije pomenuo nikakve nedostatke u ovom modelu.
Neispravnost automobila je prijavilo 4 posto i10 korisnika. Najčešći problemi su bili povezani sa sistemom upravljanja. U svim slučajevima popravke nisu uključivale nikakve troškove i vreme nije bilo duže od jednog dana.
3. Suzuki Swift (od 2017.) – indeks pouzdanosti: 99,3%
U poslednjih 12 meseci 3 posto vlasnika ovog modela su imali problema s automobilom. Svi su još bili u voznom stanju i popravljeni su pod garancijom. Najčešći problem su imali sa klima uređajem, a popravka je ponekad trajala i do sedam dana.
4. Hyundai i20 (2015-2020) – indeks pouzdanosti: 99,0 posto
5. Honda Jazz (2015–2020) – indeks pouzdanosti: 98,1 posto
6. Mini Hatchback (benzin od 2014.) – indeks pouzdanosti: 96,9%
8. Volkswagen Up (od 2012.) – indeks pouzdanosti: 94,8 posto
9. Renault Clio (2013.–2019.) – indeks pouzdanosti: 94,3 posto
10. Kia Rio benzinac (od 2017.) – indeks pouzdanosti: 94,0%
11. Kia Picanto (od 2017.) – indeks pouzdanosti: 93,9%
12. Audi A1 (benzinac od 2018.) – indeks pouzdanosti: 92,2 posto
13. Škoda Fabia (2015.–2021.) – indeks pouzdanosti: 91,7 posto
14. Opel Corsa (2014. – 2019.) – indeks pouzdanosti: 90,6 posto
15. Seat Ibiza (iz 2017.) – indeks pouzdanosti: 90,5 posto
16. Volkswagen Polo (od 2018.) – indeks pouzdanosti: 80,6%
17. Ford Fiesta (od 2017.) – indeks pouzdanosti: 74,9%
Iznenađujuće, jedan od omiljenih automobila u Velikoj Britaniji iz ovog segmenta je završio na dnu britanske liste. U slučaju Fieste probleme je prijavilo čak 34 posto korisnika. Obično su se odnosili na oslanjanje, akumulator, motor, upravljanje i izduv.
London je proširio područje naplate ulaska starijih vozila s većom emisijom štetnih gasova da bi poboljšao kvalitet vazduha.
Ulazak u centar grada kod starijih vozila košta 12,50 funti, a sada će zona ultraniske emisije štetnih gasova biti proširena do Totenhejm na severu i Brikstona na jugu.
Naknadu će plaćati benzinci koji ne koriste normu goriva Euro 4, obaveznu od 2005. godine, i dizelaši koji ne koriste normu Euro 6, uvedenu u septembra 2015. godine.
London pokušava da smanji zagađenje u centru i naknadom za saobraćajno zagušenje od 15 funti, koju vozači, uz određene izuzetke plaćaju od sedam sati ujutro do deset sati uveče.
Slične planove spremaju da sprovedu u delo i druge zemlje i gradovi širom sveta.
Više struje znači i svetliju boju, ali i njen kraći vek trajanja...
Printscreen: YouTube/Wonder World
Trendovi tjuninga i stajlinga automobila sve su zastupljeniji iz godine u godinu, pa se ponuda različitih "aftermarket" delova i najrazličitijih dodataka, kao i načina modifikacije i personalizacije automobila iz dana u dan sve više proširuje.
A tu spada i LumiLor, elektroluminiscentni sistem farbanja karoserije koji omogućava da se svaka površina koja je njime prekrivena ponaša kao da je sijalica. "Elektroluminiscentni" ustvari znači da neki objekat "presvučen" ovim premazom može da emituje svetlost kada se kroz njega propusti električna struja.
Vek trajanja LumiLor zavisi od toga koliko struje određena boja koristi. Više struje znači i svetliju boju, ali i njen kraći vek trajanja. Zbog toga, ovaj neobični premaz može da traje preko 10.000 sati, a u nekim sličajevima čak i do 50.000.
LumiLor premaz je dostupan u nekoliko Lumicolor boja: beloj, plavoj, zelenoj, narandžastoj, žutoj, ljubičastoj, roze i "vodenoj", odnosno "aqua", nijansi. Osvetljenje određene boje može da se kontroliše na više načina, pa je ovo neobično osvetljenje moguće jednostavno uključiti ili isključiti, aktivirati stob efekat, "sekvenciranje", kao o opciju "pokreta i zvuka", odnosno osvetljenje može da prati ritam muzika koja se pušta u kolima
Proizvođač tvrdi da Lumilor nije dodatak koji će se svakome svideti, ali ističe da za one koji su voljni da potroše novac na zaista jedinstvenu vrstu "sređivanja" automobila ne postoji ništa jedinstvenije od njihove "boje na struju".
Od 1. novembra kao i svake godine vozači bi na svojim vozilima trebalo da letnje gume zamene zimskim. Jeste da meteorolozi najavljuju još par toplih dana, ali već pred kraj meseca temperatura ponovo pada, a "dok se okrenemo", osvanuće 1. novembar.
Ekipa "Beograd na Blic" razgovarala je sa Damirom Okanovićem iz Komiteta za bezbednost saobraćaja i Markom Lacmanovićem iz servisa "Eurogume" o zameni letnjih u zimske gume, o bezbednosti, kao i o kaznama.
- Ako je na kolovozu sneg, led ili poledica, a vi nemate zimske pneumatike na sva četiri točka i to sa dubinom šare najmanje od 4 milimetara, možete da dobijete kaznu. Ona se kreće u rasponu od 10.000 do 20.000 dinara za fizičko lice, isto toliko za vozača, a ako je vlasnik pravno lice onda je od 60.000 do 800.000 dinara - objašnjava Okanović.
Usled loših vremenskih uslova mnogi vozači neretko svoje automobile parkiraju na duži period, odnosno do sledećeg lepog vremena. Ipak, i za to su potrebe određene pripreme.
Ako ste odlučili da ove zime i vaš automobil bude „na pauzi“, evo šta bi bilo dobro da obavite pre perioda stagnacije, kako bi se izbegli dodatni troškovi kada dođe vreme da ga ponovo pokrenete.
1. Rezervoar do čepa: Kada je pun nema mesta za stvaranje vlage. Iako automobil stoji u mestu, ovo gorivo se može koristiti za povremeno startovanje motora.
Foto: Shutterstock
2. Redovno startujte motor: Jednom nedeljno startujte motor da radi u mestu ( bar 15 minuta) ili se jednostavno provozajte.
Tako će se izbeći pražnjenje akumulatora, oštećenje na kaiševima usled dugog stajanja, ali i isparavanje goriva ili gasa. Akumulator može da se skine i drži na toplom, ali to podrazumeva i ponovno vraćanje prilikom svakog startovanja.
3. Podesite pritisak u gumama: Ako vam je vozilo na čekanju, podesite pritisak u gumama za 0,2 bara više od propisanog. Kako se gume ne bi deformisale od stajanja preporučljiva je kratka vožnja ili makar malo pomeranje vozila.
Foto: Shutterstock
4. Zaštitite vozilo: Nabavite ceradu i sličnu zaštitu kojom možete da prekrijete vozilo. Neophodno je da se spreči prodor vlage u unutrašnjost kako bi se izbegla korozija.
Foto:shutterstock
Ukoliko ne obezbedite zaštitu, preporučuje se redovno pranje vozila.
5. Proveravajte tečnosti:Sve tečnosti apsorbuju vlagu pa kasnije mogu da izazovu ozbiljne kvarove. Pre zime dodajte antifriz.
Automobil sa TNG uređajem ipak troši i određenu količinu benzina, ali tu količinu je teško ili bolje reći, nemoguće proceniti...
: Shutterstock
Cena plina je stigla do 97 dinara na pojedinim pumpama. U odnosu na oko 75 dinara iz 2016. godine, ovakvo poskupljenje mnoge vozače dovodi u dilemu isplati li se uopšte korišćenje plina kao goriva.
Zbog toga su Polovni automobilinapravili računicu kako bismo videli da li se i dalje isplati ugradnja plina.
Ovih dana gorivo može da se kupi po sledećim cenama:
a)Plin: 96,00 din b)Benzin: 165,50 din c)Dizel: 170,50 din
Podsećamo da se cene menjaju iz dana u dan i da mogu drastično da se razlikuju od pumpe do pumpe, čak i u okviru iste „firme“. Stoga ove cene uzmite isključivo kao primer.
Tako smo tokom analize cena na pumpama plin nalazili u rasponu od 93 do 97 dinara.
Uglavnom, ukoliko spadate u one koji uglavnom toče za hiljadu dinara, danas za jednu „crvenu“ možete da kupite oko:
a) 10,4 litara plina b) 6,0 litara benzina c) 5,8 litara dizela
Šta to znači u praksi?
Kao primer uzećemo automobil koji u proseku troši 8 l/100 kmbenzina.
Kada mu ugradimo TNG uređaj, pretpostavićemo da troši 10 l/100 kmplina. Ukoliko bi isti automobil imao dizel motor slične snage, uzimamo pretpostavku da bi trošio oko 6 l/100 kmdizela.
To znači da 100 pređenih kilometara košta:
1) na plin: 960 din 2) na benzin: 1.324 din 3) na dizel: 1.023 din
Da napravimo malo "širu sliku" – pogledajte tabelu ispod:
Printscreen: Polovniautomobili.com
Auto „na plin“ ipak troši i benzin!
Da, automobil sa TNG uređajem ipak troši i određenu količinu benzina, ali tu količinu je teško ili bolje reći, nemoguće proceniti, pošto ta stavka zavisi od brojnih faktora, kao što su:
a)Temperatura, odnosno vremenski uslovi. Zimi pri -10 °C ili -5 °C motor će potrošiti mnogo više benzina da dostigne temperaturu na kojoj se automatski prebacuje na plin nego leti.
b)Način zagrevanja motora. Mnogi vozači vole zimi da ostave auto da radi u mestu i po 10 minuta, a za to vreme dobar broj automobila neće se prebaciti na plin. Drugi krenu posle minut-dva i auto im prebaci na plin posle još minut-dva. Inače, motor se znatno brže zagreva u vožnji nego u leru.
Ali pitanje je koliko goriva auto troši u leru? Prosek je od 0,5 do 1 litar po jednom satu rada u leru (u mestu). Ovaj prosek smo “utvrdili” za motore kubikaže od 1.400 do 2.000 kubika. Naravno da potrošnja u leru takođe zavisi od raznih faktora: temperatura motora, temperatura vazduha, kubikaža, tip/vrsta motora, stanje motora…
Podsetimo ovom prilikom i da se ne može 100% verovati putnom kompjuteru kada vam pokazuje potrošnju u leru, isto kao što ne možete da mu verujete po pitanju potrošnje u vožnji.
c)Podešenost plinskog uređaja. Kada motor, odnosno rashladna tečnost, dostigne određenu temperaturu, doći će do automatskog prebacivanja na plin. A to zavisi od toga kako je podešen plinski uređaj, odnosno na kojoj temperaturi će „oživeti“ i od toga koliko brzo će motor dostići tu temperaturu.
Foto: Shutterstock
d)Vrsta ubrizgavanja goriva - kod nekih sistema je neophodno da se kroz benzinske dizne ubacuje određena količina benzina kako bi se dizne hladile, tako da se istovremeno sa korišćenjem plina troši i benzin.
e)Broj startovanja motora. Pošto se motor startuje na benzin, a zatim prebacuje na plin, prilikom svakog startovanja potrošiće se određena količina benzina. Koliko će se nakon startovanja auto voziti na benzin pre nego što pređe na plin, opet zavisi od gore navedenih uslova.
Koliko plina auto više troši u odnosu na benzin?
Razlika u potrošnji zavisi od više faktora, ali najviše od vrste TNG uređaja, odnosno sistema za korišćenje plina. Što je savremeniji i sofisticiraniji sistem, razlika će biti manja.
Kod nekih će potrošnjom plina biti veća za 10%, kod nekih za 15% ili 20%... A kod nekih samo 5%, odnosno gotovo neosetno. Ipak, praksa pokazuje da čak i potpuno novi automobili sa fabrički ugrađenim sistemom pokazuju osetnu razliku u potrošnji između benzina i plina. Ukoliko je sistem loše podešen, potrošnja može da bude ekstremno uvećana u odnosu na benzin.
A šta je sa cenom ugradnje, atesta, reatesta, servisiranja i čišćenja?
To su stavke koje zavise od slučaja do slučaja, tako da ne postoji način da ih ubacimo u računicu koja bi podjednako važila za sve.
Neko kupi “čistog” benzinca pa mu ugradi plin, neko već kupi auto sa plinom ali vrlo brzo mora da obavi reatest i da kupi novi rezervoar (bocu), dok neko nađe auto kojem je upravo stavljena nova boca i urađen reatest.
Podsetimo se da je “rok trajanja” boce za plin 10 godina od dana proizvodnje (ne od dana ugradnje).
Što se tiče troškova održavanja plinske instalacije, tu je sve haotično. Neki vozači ništa ne diraju dok auto drastično ne izgubi snagu, poveća potrošnju ili počne da se guši pri pokušaju oštrijeg ubrzavanja ili pri višim obrtajima, drugi sami menjaju filtere i sređuju isparivač.
Inače, u servisima koji se bave ugradnjom kažu da bi redovni servisi trebalo da se rade na svakih 10.000 ili 15.000 kilometara, kada se obavlja zamena filtera i podešavanje sistema. Cena tih servisa se drastično razlikuje, pa nećemo ni navoditi primere.
Foto: Polovniautomobili.com
Zaključak
Mnogim vozačima se i dalje u velikoj meri isplati da voze na plin, uprkos poskupljenju i svim pratećim troškovima. Ne zaboravimo da često istovremeno poskupljuju i benzin i dizel.
Zato morate da napravite sopstvenu računicu. Jednostavno ne postoji univerzalna formula kome se više isplati da vozi na benzin, dizel ili plin.
U tabeli smo dali okviran primer, a na svakom vozaču je da “na papir” stavi mane i prednosti svakog goriva, troškove, cene i slično, pa da na osnovu toga donese odluku koja njemu najviše odgovara.
Građani Srbije za pun rezervoar goriva od 50 litara moraju da rade 20 sati ili dva i po radna dana, u Sloveniji vozači mogu da napune svoje automobile posle samo jednog dana rada odnosno osam i po sati, dok je Nemcima potrebno još manje, odnosno šest i po sati rada.
Ova računica Blic Biznis pokazuje da iako poslednjih meseci cena goriva raste i na globalnom i na regionalnom tržištu, računica pokazuje da po zemljama postoji velika razlika kada govorimo o odnosu zarada i novca koji je potrebno izdvojiti za punjenje rezervoara.
Naime, za 50 litara benzina, koliki je prosečan kapacitet automobila, vozači u Srbiji moraju da plate 69,5 evra, a oni koji voze “dizelaše” čak 71,5 evra. Sa prosečnom platom od 560 evra i podrazumevanim osmočasovnim radnim vremenom, oni zarađuju 3,5 evra na sat a to znači da im je za pun rezervoar benzina potrebno 19,8 sati a dizela 20,4 sata odnosno oko dva i po radna dana.
Slično vreme na poslu moraju da provedu i građani susedne Crne Gore i Severne Makedonije, ako žele da napune svoje rezervoare.
Prosečna plata u Crnoj Gori je 530 evra, a pošto je za 50 litara benzina potrebno 71,5 evra, to znači da Crnogorci treba da za ovu vrstu goriva rade 21,6 sati. U ovoj državi bolje prolaze vozači koji voze dizelaše jer im je za pun rezervoar potrebno 19,7 sati.
Makedonci imaju platu od 459 evra, pa za pun rezervoar benzina rade 20,8 sati a dizela 18,3. Naime, iako im je prosečna plata najniža u regionu tamo je i cena goriva značajno manja.
I vozači u BiH kraće rade za pun rezervoar iako im je prosečna zarada niža nego u Srbiji, iznosi 509 evra. Oni za rezervoar od 50 litara benzina, koji košta 59 evra, treba da rade 18,5 sati dok za dizel 18,2 sata jer za to treba da plate 58 evra.
Gorivo u Hrvatskoj je trenutno najskuplje među zemljama bivše Jugoslavije, pa je za punjenje “do vrha” benzina u ovoj zemlji potrebno 75 evra. Ipak, sa prosečnom platom od 940 evra, odnosno satnicom od 5,8 evra, oni mogu da napune svoje automobile “benzince” za 12,8 sati rada a dizelaše za 13,4. Naime, tamo je za rezervoar od 50 litara benzina potrebno izdvojiti 75 evra a dizela 78,5 evra.
Najbolje su prošli građani Slovenije koji imaju najveće prosečne plate – oko 1.250 evra, pa za pun rezervoar benzina treba na poslu da provedu 8,5 sati a dizela pola sata više, odnosno devet sati. Naime, kod njih za punjenje benzina treba platiti 66 evra a dizela 71,5 evra.
U znatno boljoj poziciji i od Slovenije su oni u Nemačkoj u kojoj je prosečna plata nešto više od 2.000 evra. Tamo je cena benzina 1,65 evra a dizela 1,54 pa im je za 50 litara potrebno 82,5 odnosno 77 evra. Matematika je jasna – za pun rezervoar benzinca moraju da rade 6,6 a dizelaša 6,1 sat
Gorivo u Republici Srpskoj je poskupilo ove sedmice u proseku za četiri do šest feninga, a nove, uvećane cene očekuju se već naredne sedmice.
Trenutne cene benzina BMB95 su od 1,14 do 1,21 evra (od 2,29 do 2,42 konvertibilnih maraka), dizel ED5 2,25 do 2,35 KM zavisno od regije i distributera kaže za Srpskainfo Dragan Trišić, predsednik Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima pri Privrednoj komori RS
On kaže da su i cene plina takođe u više navrata povećane, a poslednji put je to bilo pre dva dana i to u proseku za pet feninga. Sada je maloprodajna cena od 1,36 KM do 1,45 KM.
– Ove sedmice će cene goriva biti na ovom nivou, dok se naredne sedmice očekuje blagi rast od oko dva do četiri feninga – dodaje Trišić.
Vlada Republike Srpske je u aprilu ove godine donela uredbu kojom je ograničena marža trgovcima nafttnih derivata.
– Trgovicma koji obavljaju trgovine naftnim derivatima propisana je maksimalna veleprodajna marža u apsolutnom iznosu od 0,06 KM po litri derivata, dok je trgovcima koji obavljaju delatnost trgovine na malo naftnim derivatima propisana maksimalna marža od 0,25 KM po litru – ističu u Ministarstvu trgovine.
Inspekcijski nadzor nad primenom uredbe obavlja Tržišna inspekcija
Verovatnoća da su vas instruktori na časovima vožnje učili nikada ne treba da kočite levom nogom je izuzetno velika. To se kao veoma važno pravilo prenosi iz generacije u generaciju vozača.
Izgleda, međutim, da postoje i razlozi za suprotno tumačenje, odnosno da bi kočnicu baš trebalo da pritiskate levom nogom. Vajat Noks iz "Tim O'Nil" škole reli vožnje ima čak 5 razloga koji idu u prilog toj tvrdnji.
Noks napominje da se sve vrti oko "ekonomije pokreta". U osnovi, to znači da štedite dragocene sekunde ako vam je leva noga već na kočnici - umesto da pomerate desno stopalo.
Takođe, veće su šanse da ćete u lošoj situaciji pre "pogoditi" pravu pedalu ako su vam stopala već postavljena na njih - tako ćete uštedeti dragocene sekunde. Bićete brži pri kočenju, i efikasniji u pritiskanju gasa.
Na ADAC testu zimskih pneumatika robne marke kompanije Goodyear su osvojile četiri mesta na pobedničkom postolju.
Goodyear UltraGrip 9+ (Foto: PR)
Pneumatici Goodyear UltraGrip 9+ i Dunlop Winter Response 2 su ukupni pobednici na testu pneumatika od 15 cola, a Dunlop Winter Sport 5 i Goodyear UltraGrip Performance+ istakli su se na testu pneumatika od 17 cola visokih performansi. Time Goodyear dokazuje raspon i performanse svoje ponude zimskih pneumatika.
Za glavni deo ovogodišnjeg testa ADAC je izabrao proširenu dimenziju 195/65R15, koji je deo brojnih najprodavanijih porodičnih automobila (npr. Volkswagen Golf), a pneumatike su međusobno poredili na osnovu 17 kompleksnih kriterijuma.
U toj kategoriji prvo mesto među pneumaticima 16 različitih robnih marki osvojili su Goodyear UltraGrip 9+ i Dunlop Winter Response 2.
Dunlop Winter Sport (Foto: PR)
Učesnici testa ocenili su Goodyear UltraGrip 9+ kao pneumatik sa veoma izbalansiranim karakteristikama, jer se dobro pokazao kako na suvom, tako i na mokrom putu, a na testu vožnje na ledenoj podlozi zauzeo je prvo mesto. Impresivne rezultate pokazao je i u pogledu habanja i potrošnje goriva.
Visokim performansama UltraGrip 9+ doprinose Goodyear inovativne tehnologije Mileage Plus i Winter Grip, koje su deo pneumatika. Tehnologija Mileage Plus štiti pneumatik na grubom kolovozu i omogućava potencijalno veću kilometražu, dok tehnologija Winter Grip obezbeđuje izuzetno prianjanje na snegu i ledu.
A kod pneumatika Winter Response 2, sa kojim je Dunlop ponovio pobedu iz 2018. godine, istaknute su pre svega njegove odlične performanse na suvim, mokrim i putevima prekrivenim snegom i ledom.
Poslednje je potpomognuto postavljanjem lamela na ramenom delu pod karakterističnim uglom, zbog čega Dunlop Winter Response 2 savladava centrifugalne sile i pruža bolje prianjanje pri skretanju na snegu i ledu.
Najbolji rezultati na testu zimskih pneumatika visokih performansi
Goodyear UltraGrip 9+ (Foto: PR)
Dunlop i Goodyear takođe su se odlično pokazali i u kategoriji pneumatika visokih performansi. ADAC je, naime, u test uključio i pneumatike 225/50R17, koji se nalaze na brojnim većim automobilima (npr. Volvo V60, Škoda Octavia, BMV serije 3 i Mercedes C klase).
U ovoj kategoriji, Dunlop Winter Sport 5 je delio najbolje mesto, a Goodyear UltraGrip Performance+ bio je jedan od samo tri pneumatika kojima su izvođači testa dali najveću ocenu "dobar".
Na testiranju na snegu pneumatik Dunlop Winter Sport 5 osvojio je prvo mesto, a Goodyear UltraGrip Performance+ su označili kao pneumatik sa izuzetno izbalansiranim voznim karakteristikama u svim uslovima.
Dunlop Winter Sport (Foto: PR)
Četiri mesta na pobedničkom postolju u jednoj od najrenomiranijih publikacija za testiranja u industriji predstavlja dostignuće koje za Goodyear predstavlja priznanje za tehnologiju najnovijih pneumatika u ponudi.
Inovacije, poput tehnologije Winter Grip, doprinose zadržavanju pneumatika Goodyear (UltraGrip 9+ i Performance+) u samom vrhu segmenta u kojem porodica UltraGrip pobeđuje već decenijama.
Najbolji plasman pneumatika Dunlop Winter Response 2 i Winter Sport 5 u svojim segmentima, ukazuje na raspon i performanse ponude Goodyear zimskih pneumatika.
.png)
